HR - Ljudski Resursi - Srbija

Dve trećine građana Srbije pati od sindroma sagorevanja na poslu

Svesni povećanog rizika od sindroma pregorevanja u takozvanim pomagačkim profesijama (profesije koje su usmerene na pomaganje drugim ljudim u rešavanju njihovih problema) i značaja njegove prevencije, IAN je u okviru projekta „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ organizovao Antiburn-out seminar čiji je cilj smanjenje faktora koji dovode do sindroma sagorevanja kod zaposlenih koji rade na terenu i svakodnevno se susreću sa visokotraumatizovanim korisnicima.

Kao i svi problemi mentalnog zdravlja, sagorevanje ne diskriminiše, iako istraživanja sugerišu da neke grupe mogu biti izloženije većem riziku od drugih.

Izveštaj „Future foruma“ koji pokriva preko 10.700 radnika u šest zemalja pokazao je da žene imaju više od trećine (32 procenta) veću verovatnoću od muškaraca da dožive sagorevanje.

Oni mlađi od 30 godina imaju 29 odsto veće šanse da dožive simptome nego njihove stariji kolege, a što se tiče radnog staža, srednji menadžeri preuzimaju najveći teret i izloženi su najvećem riziku od sagorevanja (43 procenta) u odnosu na bilo koji drugi nivo.

U kojim zemljama radnike najviše pogađa sindrom sagorevanja

Sindrom sagorevanja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.

Istraživanje "Kantar helt" je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sagorevanje je sindrom koji nastaje usled stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan.  Karakterišu ga tri dimenzije: osećaj iscrpljenosti, povećana mentalna distanca od posla ili osećaj negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjena profesionalna efikasnost.

Koji su uzroci

Uzroci koji izazivaju sindrom sagorevanja mogu biti eksterni – količina posla, doživljaj nedostatka kontrole, izostanak priznanja, nagrade, loši odnosi sa kolegama i saradnicima, nefer postupanje, konflikt vrednosti, ili interni – perfekcionizam, težnja ka visokom postignuću, snažna identifikacija s poslom, izraženo osećanje odgovornosti, stres koji sami sebi namećemo, samoeksploatacija, nedovoljna briga o sebi.

Fizički simptomi koji se vezuju za sindrom sagorevanja mogu biti umor, problemi sa spavanjem, poremećaji ishrane, glavobolje, bolovi u telu, gastrointestinalni problemi, povišen krvni pritisak, aritmija, gušenje, pad imuniteta.

Takođe ga karakterišu i brojni mentalni i emotivni simptomi kao što su loša koncentracija, niska motivacija, sumnja u sebe, osećaj neuspeha, usamljenost, osećanje bezvrednosti, nezadovoljstvo, gubitak interesovanja, nedostatak životne radosti, depresija.

Promene u ponašanju se mogu primetiti kroz smanjen radni učinak, sniženu efikasnost, izlive ljutnje, lako ulaženje u konfliktne situacije, socijalnu izolaciju, prekomernu upotrebu alkohola, cigareta, lekova.

Prevencija

Strategije i taktike za preveniranje sindroma sagorevanja uključuju predloge da se odluke donose imajući u vidu dugoročne posledice, definišu/redefinišu prioriteti, da se nauči reći „Ne“ i reći „Da“, povezati se sa drugima, odrediti vreme za fizičku aktivnost, druženje, interesovanja van posla, brinuti o sebi i tražiti pomoć.

IAN sprovodi projekat „Podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji“ koji je podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru globalnog programa „Migracije za razvoj'' (PME). Program je deo šire inicijative „Povratak u nove šanse“ nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Cilj projekta je unapređenje mentalnog zdravlja i reintegracionih/integracionih kapaciteta povratnika, socijalno ugrožene lokalne populacije u riziku od migracije i izbeglica/tražilaca azila u Srbiji.